Ako osoba zauzima bilo koju važnu poziciju (funkcioner, poslanik, opštinski službenik, policajac, diplomata) ili ima uticaj (poznati biznismen, pisac, umetnik, profesor, glumac, novinar, sportista) u praktično bilo kojoj zemlji na svetu, možete biti sigurni da njega prate 24/7/365 i prenose podatke o tome naručiocima u realnom vremenu ili u obliku naknadnih izveštaja.

Poverenik ruskog predsednika Vladimira Putina i član Saveta za razvoj građanskog društva i prava čoveka pri kabinetu predsednika Rusije – Igor Ašmanov, gostovao je u Banjaluci gde je predstavio knjigu “Digitalna higijena” koju potpisuje kao koautor.

Prema njegovim rečima, osobe koje imaju bilo kakav vid uticaja u bilo kojoj državni na svetu praćene su 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, a podaci se prenose naručiocima, piše standard.rs pozivajući se na RT Balkan.

Ašmanov je i šef katedre digitalne sociologije na Moskovskom državnom univerzitetu. Jedan je od autora sistema pravopisa ORFO koji je primenjen i ugrađen u „Majkrosoftov” ofis paket, bivši izvršni direktor pretraživača „Rambler” i koautor knjige Digitalna higijena koja je u Rusiji prepoznata kao nezaobilazno štivo namenjeno pojedincima i institucijama.

Ašmanov navodi da je glavna opasnost digitalnih tehnologija najmanje shvaćena i uočljiva, pored očiglednih i skoro svima poznatih sajber kriminala, curenja podataka, praćenja, kršenja prava građana u digitalnom prostoru.

– Glavnu opasnost predstavlja činjenica da digitalni uređaji i sadržaj formatiraju i uništavaju svest, čak i bez obzira na sadržaj, samom svojom strukturom, ugrađenim „udicama” koje stvaraju digitalnu zavisnost i umnogome snižavaju intelekt. Može se reći da je TikTok štetan u svojoj suštini, bez obzira na sadržaj videa. Dete ili tinejdžer počinje palcem da prelistava video-snimke, dođe sebi četiri sata kasnije i ne seća se šta je radio i šta je gledao. Njegov um i socijalizacija su oštećeni, bez obzira na sadržaj. Sa druge strane, aplikacija dobija novac za reklamu, preglede, kao i zombirane korisnike koji će se vratiti. Digitalno okruženje neprimetno i nevidljivo pretvara čoveka, posebno mlađeg, u neku vrstu nove, digitalne životinje koja još uvek zahteva proučavanje, ali u kojoj je definitivno manje ljudskog i manje božanskog.

Ašmanov je u Digitalnoj higijeni uveo pojam digitalni trag ili digitalna signatura, odnosno “senka” koju pojedinac ostavlja na mrežama. Na pitanje da li su svi koji koriste internet na “nečijim merama”, odgovara sa “Da, to znači upravo to – svi smo na merama.”

Posmatrača je mnogo – digitalne platforme (proizvođači pametnih telefona, operativnih sistema, društvenih mreža, pretraživača), specijalni servisi, preduzetnici (vlasnici reklamnih mreža, sistema preporuka), hakeri i sajber prevaranti koji distribuiraju aplikacije za praćenje zajedno sa sumnjivim „piratskim” sadržajem. Svi oni se hrane takozvanim „digitalnim viškom” – to jest, viškom ličnih podataka i podataka o ponašanju koje prikupljaju od nas – legalno i ilegalno – pod maskom da nam pružaju pogodne uređaje i usluge.

– Preporučujem izvrsnu knjigu profesorke sa Harvarda Šošane Zubof “Doba nadzornog kapitalizma”, koja objašnjava u šta se transformisao višak vrednosti Marksa u 21. veku i kako ga kapitalizam koristi za zlo – protiv interesa ljudi i društva. Pored toga, u svetu postoje različite specijalizovane strukture koje se bave upravo digitalnim tragom – takozvane privatne obaveštajne kompanije, POK, koje „prate” milione ljudi i znaju njihova imena, dužnosti, imovinu, biografije, lica i glas, adrese, članove porodice, kontakte na mreži, gde se kreću, poglede, dostupne uređaje i slično – navodi Ašmanov.

Ove kompanije rade kako za države i njihove obaveštajne službe, tako i za privatne klijente. Ako osoba zauzima bilo koju važnu poziciju ili ima uticaj u skoro bilo kojoj zemlji na svetu, možete biti sigurni da njega prate 24/7/365 i prenose podatke o tome naručiocima u realnom vremenu ili u obliku naknadnih izveštaja.

Na pitanje da li ova vrsta praćenja olakšava selekciju i regrutaciju mladih za potrebe, primera radi, izvršavanja različitih zadataka od strane nepoznatih naručilaca, Ašmanov odgovara potvrdno.

– Većina „prodajnih levaka” za uvlačenje u prodaju droge, prostituciju, pucnjavu u školama, samoubilačke grupe, ekstremističke zajednice zasniva se na prikupljanju ličnih podataka i podataka o ponašanju korisnika, odnosno na individualnom pristupu. Na mreži postoji mnogo različitih predatora, koji se uglavnom bave mladima i penzionerima, neiskusnim, nepromišljenim, mentalno ranjivim kategorijama stanovništva. Ovi predatori su obaveštajci, propagandisti, prevaranti, pedofili, sektaši, regruteri, politički manipulatori, trgovci, spameri, trgovci posrednici. Svi oni obično rade pod virtuelnom maskom, izgledaju kao izmišljene ličnosti sa raznim izmišljenim biografijama. Internet, po svojoj strukturi, olakšava takav društveni inženjering – naglasio je Ašmanov.

On je kreator sistema „Kribrum” koji Rusija koristi u detektovanju i suzbijanju destruktivnih pokreta.

– Skidamo sve društvene mreže, forume, blogove, medije do kojih možemo da dođemo, do 150 miliona poruka na internetu na ruskom jeziku, do 100.000 poruka u sekundi, klasifikujemo sadržaj – postove, komentare, slike, izdvajamo destruktivni sadržaj, lažnjake, propagandu, ekstremizam, identifikujemo distributivne centre, primarne tačke ubacivanja, distributivne mreže… To je velika farma servera i prilično složena lingvistička i grafička veštačka inteligencija, sa bazom poruka od četiri petabajta akumuliranom tokom 12 godina.

Da li etika može zauzdati tehnologiju, u prvom redu mislim na veštačku inteligenciju?

– Ako govorimo o državi i zakonima, kao realizatorima javne etike u praksi, onda da, mogu i moraju. Ako govorimo o imaginarnom „društveno odgovornom poslovanju”, etičkim kodeksima veštačke inteligencije, autocenzuri društvenih mreža ili sistema trgovanja – ne, ne može. Tamo nema etike ni na nivou poslovnih ciljeva, ni na nivou izvođača koji su najvećim delom neuki tehno-varvari sa već uništenom etičkom strukturom, koji se osećaju superiorno u odnosu na mase i euforiju od činjenice da imaju pristup ličnim podacima miliona. Nikakva „etika” ne zaustavlja poslovanje, digitalizatore ili njihove programere, onda ima mnogo primera za to – zaključio je Ašmanov.