Izmene Zakona o informacionoj bezbednosti neophodne su zbog nove direktive Evropske Unije u ovoj oblasti. Rok za usklađivanje je oktobar 2024. godine.

Kako će Srbija u budućnosti zaštititi podatke građana, privrede i državnih organa, kao i kritičnu infrastrukturu svih IT sistema, pojasnio je resorni ministar Mihailo Jovanović u razgovoru za Tanjug.

Ministar Jovanović je rekao da se Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti u ovom trenutku nalazi na javnoj raspravi koja će trajati do kraja septembra.

– Izmene Zakona potrebne su zbog takozvane „niz dva“ direktive EU. Srbija će biti jedna od prvih zemalja u Evropi koja se uskladila sa ovom direktivom. Važno je napomenuti da je Srbija tokom poslednjih godina uradila mnogo toga kada je digitalizacija u pitanju, bilo da govorimo o javnoj upravi ili lokalnim samoupravama, zbog čega moramo pratiti korak sa svetom kada je u pitanju zaštita podataka, zaštita IT sistema i kontinuirano pružanje IT usluga. Novi zakon definiše šta bi sve pravna lica, naročito ona od velike važnosti za Republiku Srbiju, trebalo da učine da zaštite podatke građana i privrede – rekao je Jovanović.

On je istakao da je Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti činilo je više od 50 stručnjaka, među kojima se nalaze ljudi iz državnih organa, privrede, akademske zajednice, nevladinih organizacija,  kao i Stalne konferencije gradova i opština.

– Nacrtom zakona o informacionoj bezbednosti predviđeno je formiranje Kancelarije za informacionu bezbednost. Kancelarija će rešavati najsloženije situacije, poput incideneta kojima se ugrožava bezbednost podataka, ali će svakako morati da radi i na preventivi. Novi Zakon predviđa četiri nivoa incidenata – nizak, srednji, visok i veoma visok. U prva tri slučaja se uključuje Kancelarija za informacionu bezbednost, dok u slučaju incidenta koji se ocenjen sa veoma visok, Vlada Srbije preuzima koordinaciju nad radom svih državnih organa u cilju rešavanja problema koje je incident izazvao – rekao je Jovanović.