Prema podacima IBM-a, tokom 2021. godine čak 82 odsto ransomver napada bilo je usmereno na kompanije sa manje od 1.000 zaposlesnih, dok je 37 odsto napadnutih firmi imalo manje od 100 zaposlenih.
U digitalnom poslovnom okruženju zaštita podataka je postala ne samo imperativ, već i ključ za dugoročni opstanak. Nezavisno od veličine, svaka kompanija mora da ulaže u očuvanje svojih podataka i sistema, kako bi sačuvala integritet i stabilnost svog poslovanja, piše portal Biznis i finansije.
Sajber pretnje su poput nevidljivih neprijatelja koji konstantno vrebaju priliku da ugroze poslovanje. Manifestuju se u različitim oblicima poput napada koji parališu poslovanje ili zlonamerni softveri koji sistemima mogu da nanesu ozbiljnu štetu. Prema određenim podacima, SAD su doživele najveći broj sajber napada, a slede Ujedinjeno Kraljevstvo, Indija, Nemačka i Južna Koreja, pri čemu su napadima bila izložena preduzeća, kao i vladine ustanove. Ovo je dodatno naglašeno najavom američke savezne vlade u martu 2022. o očekivanom povećanju sajber napada i potrebi da privatna preduzeća ojačaju svoju odbranu.
Zaštita kompanije od sajber pretnji zahteva sveobuhvatan pristup i ključno je preduzeti nekoliko ključnih koraka:
Ažuriranje softvera i hardvera kako bi se smanjili rizici
Implementacija sistema autentifikacije korisnika sa jasnim pravilima za lozinke i dodatnim slojevima zaštite
Edukacija zaposlenih je esencijalna; zaposlene treba obučiti da uoče potencijalne sajber pretnje i sumnjive situacije
Uvođenje internih bezbednosnih protokola koji jačaju odbrambene sisteme kompanije
Redovno pravljenje rezervnih kopija podataka je ključno za zaštitu od gubitka informacija, slično kao čuvanje sigurnosnih kopija važnih dokumenata
Priprema plana odgovora na sajber napade, koji anticipira različite situacije i nudi mere za zaštitu poslovanja
Po uzoru na EU, Srbija će uskoro dobiti unapređeni Zakon o informacionoj bezbednosti i bolju zaštitu podataka građana i privrede. Jedna od glavnih novina je definisanje prioritetnih operatera IKT sistema. Među prioritetnima planirano je da budu sva srednja i velika preduzeća koja posluju u oblastima od suštinskog značaja za građane i funkcionisanje države kao što su energetika, saobraćaj, bankarstvo, zdravstvo, voda… Među prioritetnima su i oni koji pružaju telekomunikacione usluge i usluge od poverenja, državni organi i operateri kritične infrastrukture.
